Tvorba reči u savremenom sprskom jeziku 1 (Slaganje, Prefiksacija)

... Природно, сходно самој језичкој материји, најобимнија су поглавља посвећена проблематици и класификацији сложених именица и сложених придева. У тим поглављима, проф. И. Клајн је имао и најлепшу прилику да се потврди као изврстан научник - аналитичар и познавалац ове материје српског језика. Посебно ваља истаћи чињеницу да је поглавље његове драгоцене књиге посвећено тумачењу и класификовању сложеница са афиксоидима, заправо, и - прва темељито урађена концизна, а врло тачна, студија овог творбеног модела у нашем књижевном језику. Друга централна глава књиге, II. Префиксација, такође је рађена по истој схеми. Поглавље 1, Увод, концизна је, документована и научио врло добро основана студија која, уз преглед досадашњих схватања префикса као везане творбене морфеме, доноси и ауторову дефиницију префикса, као и његову дефиницију места које префикс има у систему творбе нових речи. За разлику од многих аутора, проф. И. Клајн је префиксацију издвојио из композиције - формално, што по мојем [...]тумачењу значи да у њој ипак налази и оне елементе који овај модел творбе везују са композицијом, како је традиционално узимају Белић, Стевановић, Вајан и многи други лингвисти. А одлике целе ове значајне лингвистичке студије сигурно је одлична научна фундираност, прецизно и јасно дефинисање сваког од творбених модела који се обрађују, као и јасно утврђивање система и језичких јединица у тим системима. Све то чини Клајнову књигу једним од врло значајних прилога науци о српском језику. Проф. др Живојин Станојчић ... Први пут имамо на једном месту комплетно и детаљно обрађену творбу сложеница (укључујући и оне са префиксоидима и суфиксоидима и скраћенице) у српској језику, уз детаљну и поуздану анализу, одговарајућу класификацију и богату егземплификацију. Коначно је издвојена префиксација као засебан творбени тип, који ваља разматрати одвојено од слагања (а не у оквиру њега, како је то код нас досад чињено). С тим у вези, коначно су раздвојени предлози и префикси као различити језички елементи, будући да су предлози речи а префикси афиксалне морфеме. Први пут имамо на једном месту обрађене сложенице свих врста речи. На тај начин показано је колико је слагање, као творбени тип, својствено и заменицама, бројевима, прилозима, а не само именицама (које се у нашој граматичкој и научној литератури најчешће разматрају). Посебну вредност ове студије представља стил којим је писана, њена изванредна композиција и прегледност. Она се чита лако и течно, а сваки њен пасус логички се наставља на претходни или из њега проистиче. Ова лакоћа читања (упркос строгом научном инструментарију примењеном у књизи и научном језику којим је писана) резултат је изванредног, и ширем кругу читалаца познатог Клајновог стила, као и изванредног његовог познаваља материје о којој пише. Проф. др Мирослав Николић